Najvažniji dogadjaj u muzičkom životu, od mojeg poslednjeg članka, s moje tačke gledišta, bio je grip koji me je uhvatio ili, kako moji prijatelji uporno i naopako tvrde da treba reći, koji sam ja uhvatio. Srećom po mene, svojim očima sam proteklih nedelja video kako je grip onesposobio mnoge kritičare i pevače, tako da sam uspeo, postupajući u lečenju sasvim suprotno od njih, da se izlečim i da ne propustim ni jednu jedinu obavezu. Izbegavao sam lekarske savete i kinin s nišadorom; lečio sam groznicu uživajući duže vreme u jutarnjem vazduhu kraj otvorenog prozora i potpuno obnažen, pre no što se okupam u hladnoj vodi; čeličio sam se prelazeći iz nepodnošljive jare St.Džems hola u studenu noćnu svežinu Ridžent strita; nosio sam najtanje odelo; bežao od kreveta koliko god sam mogao i hvatao se za ograde i ulične svetiljke kad god bih došao u gotovo neodoljivo iskušenje da se za časak odmorim i ispružim na ulici, što sam jedanput ili dvaput uradio kada je groznica dostigla vrhunac; hranio sam se izdašno (mada ne lešinama zaklanih životinja) i nisam uzimao nikakav alkohol. Rezultat je bio da sam neprijatelja potukao do nogu u nizu pravih bitaka, u kojima su na mene redom jurišali delirijum, iznurenost s groznicom, bolovi u raznim delovima tela uključujući i jedan posebno rafinovan u očnim jabučicama i, konačno, obična i odvratna kijavica, koja me je pomamno progonila četrdeset osam sati bez popuštanja, dok konačno nije odustala. Da sam tu neman kljukao lekovima, mazio je, obasipao lekarskim honorarima, nema sumnje da bih najmanje tri sedmice ostavio World bez muzike. A ovako, uradio sam više posla za pet dana koliko je bitka trajala, nego za pet dana pre toga. Sad pevači znaju kako treba da postupaju sa svojim dušmaninom. Vazda se isplati prkositi tim poštovanja nedostojnim preživelim vradžbinama koje se nazivaju medicinskom naukom. Uspešno ozdravljenje pod takvim okolnostima je pitanje časti.
The World, 17. jun 1891.
Copyright R&B 2003. All rights reserved.