Nedavno je jedan glumac objavio knjigu sa uputstvom kako da se napiše dobar pozorišni komad. Njegov plan je jednostavan. Preuzmite iz postojećih komada sve trikove koji pale kod publike, sve to povežite u novi komad i - uspeli ste. Ako ova knjiga bude imala uspeha, rado ću napisati slično delo o komponovanju opere. Ja znam mnogo stvari koje bi dobrodošle svakom mladom kompozitoru. Na primer, ako je na sceni ljubavni par, napišite da neizostavno moraju spaziti mesec ili zvezde i ushićeno piljiti u njih, dok sordinovane violine izvode zanosne melodije. Sordine takođe dobro idu uz preslice i uz vatru, kao na primer u Marti i u Valkiri.
Ako se raspolaže velikim orkestrom, razvučenim melodijama na G žici u violinama postiže se snažan i omiljen utisak. Kada je heroina sama na sceni takvo mesto se opisuje brzim i uzbuđenim pokretom u orkestru, koji izražava predosećanje dolaska njenog dragog i koji dostiže vrhunac u snažnom instrumentalnom i vokalnom izlivu strasti u trenutku kad on uleti na scenu i bez oklevanja je zagrli, što uvek ostavlja publiku bez daha. Harmonska obrada ovakve situacije je tako jednostavna da je svako može savladati u nekoliko lekcija. Dama prvo treba da otpeva njegovo ime na tonovima dominantnog septakorda u nekom veoma neočekivanom tonalitetu, onda on zaurla njeno ime malkice više, na notama nekog još disonantnijeg akorda i onda oboje istovremeno dovedu stvar do vrhunca na sjajnom sekstakordu, koji vodi ili direktno preko dominantne ili posle zgodnog prekida zbog kadence u raspevanu melodiju, u kojoj on nju ili uverava u svoja strasna osećanja ili neprestano ukazuje na to da su se konačno ponovo sreli.
Cela stvar trebalo bi da se ponovi u četvrtom činu, ali s tom razlikom što sada on treba da bude sam na početku scene. Osim toga, on mora biti u nekoj mračnoj tamnici i mora biti osuđen na pogubljenje sledećeg jutra. Razlog zašto smo njega, a ne nju stavili u takvu situaciju, leži u tome da su žene isključene iz politike, čime su, bez obzira na lične osobine, lišene privilegije da budu osuđene na smrt zbog predvođenja patriotskih pobuna. I pored toga ova teškoća se može uspešno prevazići ako ona poludi u četvrtom činu i nekog ubije, najbolje sopstveno dete. U tom slučaju ona može u svom duševnom rastrojstvu pevati što god hoće, ali s mnogo koloratura. U sledećem činu ona može da zauzme herojevo mesto u tamnici, a da zbog svog prestupa ne izgubi moralnu podršku publike.
The World, 18. maj 1892.
Copyright R&B 2003. All rights reserved.